Neko to od gore vidi sve

Pre nekako odem ja u menjačnicu da razmenim 50 evra. Dobar dan, dobar dan, dajem 50 evra ni ne gledajući kako izgleda prodavac jer je mali otvor i nešto zatamnjen. Menjač uze evre, izbroji dinare, stavi ih u onaj metal i pomeri ka meni. Izvoli, hvala. Uzimam pare i skontam da držim sto evra u dinarima, krenem par koraka od menjačnice, pogledam na papirić i vidim da piše 100 umesto 50 evra. Hm? Šta sad? Prolaze mi misli kroz glavu ali i dalje koračam ka stanu, ma da li je moguće da sam mu dao 100 evra? Hmmmm sumnja se budi u meni …

Međutim, posle analize kući sam zaključio da sam ipak dao 50 evra i da se čovek zeznuo. Pošto je u tom momentu već bilo 15h (bila je nedelja), nije vredelo da silazim dole. To veče sam vratio dug od 4K dinara koji sam pozajmio jer sam imao viška keša. U ponedeljak sam bio zauzet ceo dan i nisam stigao ni da razmišljam o tim parama, međutim u utorak čim sam ustao otišao sam do menjačnice i pitao čoveka koji je radio da li je tu radnik od subote, on reče – da ja sam. Jeste li imali neki minus u subotu? -da, 50 evra. evo, ja sam taj, meni ste dali 50 evra više. Ušao sam u menjačnicu i vratio mu u dinarima 50 evra, čovek se zahvalio na tom delu i ja sam otišao.

4 dana posle, krenem na autobusku stanicu trčeći jer sam bio u cajtnotu sa vremenom. Ušavši u bus, vozač je proveravao karte kod putnika, bio je na sredini busa i išao je ka kraju. Ja sam bio iza njega i on me nije video, čekao sam da se okrene i da mu platim kartu (košta 800 dinara). Međutim, šofer me nije uočio uopšte i ja sam seo na sedište, nešto čeprkao po rancu i majstor je seo. Hmmm? Šta sad? Da li da ustanem odmah i odem da kupim kartu? A onih 50 evra što sam mogao da uzmem? Hmm. Aj odspavaću malo pa ću videti kasnije šta ću. U glavi mi je prošla misao “pa dobro šta ako ne kupim kartu neće nikom ništa biti zbog toga”. Odprilike posle 1h vožnje sišli smo sa autoputa, i autobus je odjednom stao.

Ušli su neki ljudi i ja sam se probudio – u pitanju je bila kontrola. Bus je nastavio da vozi. Prvi put u životu sam video kontrolu u busu i nisam znao uopšte da tako nešto postoji. Za tili čas kontrolor je došao do mene sa pitanjem kartu na pregled, na šta sam ja blago teleći odgovorio nemam kartu. Kako nemate? Pa lepo, nemam, nisam je kupio, spavao sam do sad. Kontrolor je maltene otrčao do vozača i krenuo nešto da mu piše. Vozač je odmah zaustavio bus, došao do sredine i viknuo ko nema kartu? Ja sam odgovorio ja nemam, ušao sam na stanici iza vas, seo i zaspao odmah. Pa kako vam nisam prekontrolisao kad sam svima prekontrolisao? Pa ne znam, ja sam samo legao da spavam… Šofer se, vidno potresen, vratio na sedište i nastavio da vozi. Ja sam došao odmah napred i pokušavao da objasnim kako sam legao i zaspao na šta je šofer samo odgovorio kasno je sad za kajanje i plakanje. Kontrolori su mu već pisali nešto. Platio sam kartu po ceni koju bi inače platio, i vratio se na sedište. Ovog puta nisam zaspao. Pri izlasku sam rekao dovidjenja prijatno, na šta me je šofer samo pogledao.

Eto, neko ipak to od gore vidi sve