Igor David – official web space office@igord.net

Ukoliko neko nema staro sopstveno vozilo, a želi da kupi polovnjak kako bi mogao da ga odnese u reciklažni centar i da kupi Punta uz 1000 evra manju cenu, evo procedure:

• naručiti vozilo kod ovlašćenog prodavca (npr DeltaAutomoto), dobije se predugovor

• kupiti polovno vozilo od nekog, vozilo može da bude neregistrovano ali ne sme da bude ODJAVLJENO!
• napraviti ugovor o punomoćju sa vlasnikom vozila
• otići u reciklažni centar sa predugovorom, ugovorom o punomoćju i saobraćajnom dozvolom
• uzeti papir od reciklažnog centra
• vratiti se kod ovlašćenog prodavca i dati mu pare, ili vratiti se u banku i pokrenuti proceduru za kredit
• uplatiti pare prodavcu (preko banke ili kako već), sačekati da stigne vozilo i terati ga

Beograd postaje velegrad, sa svim osobinama koje ta činjenica nosi sa sobom. Stankovnika i automobila je sve više, kretanje po gradu je sve teže, a ulice se više ne mogu širiti. Komunikacija naizgled olakšana savremenim sredstvima postaje sve površnija. Neprekidno jurimo za nečim što većina nas ne može precizno da definiše. Živimo u vremenu žurbe: instant kafe, instant zadovoljstva i instant bliskosti. U toj jurnjavi koja nas sve obuzima polako se gube kriterijumi, gubi se ideja zbog čega se uopšte počelo juriti i jurnjava se prihvata kao nešto dato o čemu se više ne razmišlja kritički.

Za čim jurimo?

Za novcem?

Za slavom?

Za srećom?

Za zadovoljenjem nekih novonastalih potreba za koje se ne sećamo kada su se u nama probudile?

(preuzeto iz Singidunum weekly)